Kada kažemo „gejmer“, mnogi i dalje zamišljaju tinejdžera koji sate provodi sam ispred računara. Međutim, prosečan igrač danas ima 41 godinu, gotovo polovinu publike čine žene, a igre se podjednako igraju na telefonima, računarima i konzolama. Gejming je u međuvremenu prerastao u globalnu industriju u kojoj se prepliću zabava, sport, tehnologija, mediji i čitav niz novih zanimanja.
• Mobilni uređaji učinili su gejming dostupnim i korisnicima koji ne poseduju posebnu opremu.
• PC, konzole i telefoni nude različite načine igranja, ali se sve češće međusobno povezuju.
• Online naslovi stvorili su zajednice koje postoje i izvan samih igara.
• Prosečan gejmer ima 41 godinu, a odnos muškaraca i žena među igračima gotovo je izjednačen.
• Esports, streaming i nove tehnologije proširuju mogućnosti čitave industrije.
Kako su video-igre stigle do milijardi ljudi?
Prve komercijalno uspešne video-igre bile su vezane za arkadne automate. Kućne konzole zatim su igranje preselile u domove, dok su računari omogućili razvoj složenijih igara.
Internet je povezao ljude koji se ne nalaze u istoj prostoriji. Igranje je tako od pojedinačnog ili lokalnog iskustva postalo aktivnost u kojoj mogu istovremeno da učestvuju igrači iz raznih delova sveta.
Pametni telefoni dodatno su proširili publiku. Video-igre su postale dostupne i ljudima koji ne poseduju konzolu niti računar namenjen gejmingu.
Ko danas igra video-igre?
Predstava o gejmeru kao tinejdžeru koji sate provodi sam ispred računara više ne odgovara stvarnosti. Prema istraživanju organizacije Entertainment Software Association iz 2025. godine, prosečan gejmer ima 41 godinu, dok muškarci čine 52, a žene 48 odsto igrača.
Publika se razlikuje i prema onome što očekuje od igre. Neko bira kratke partije, dok druge privlače velike avanture, strategije, sportske simulacije ili takmičarski naslovi.
Na pet velikih evropskih tržišta u igranju se tokom 2024. provodilo prosečno 9,4 sata nedeljno. Taj podatak obuhvata veoma različite navike, od nekoliko minuta na telefonu do dužih sesija na računaru ili konzoli.
PC, konzola ili telefon?
PC pruža veliki izbor igara, podešavanje hardvera i precizno upravljanje mišem i tastaturom. Konzole nude jednostavnije pokretanje naslova i iskustvo prilagođeno televizoru i kontroleru.
Telefon je najdostupnija opcija jer ga već poseduje veliki broj korisnika. Mobilni gejming danas obuhvata sportske igre, strategije, trke, RPG naslove i online mečeve.
Platforme pritom više nisu potpuno odvojene. Sve veći broj igara omogućava korisnicima telefona, računara i konzola da učestvuju u istom meču ili nastave igru na drugom uređaju.
Kada je igranje postalo društveni događaj?
Online multiplayer omogućio je igračima da razgovaraju, sarađuju i takmiče se bez obzira na fizičku udaljenost. Oko popularnih naslova zato nastaju timovi, klanovi i zajednice koje mogu da postoje godinama.
Twitch, YouTube i društvene mreže proširili su gejming izvan samog igranja. Publika danas prati prenose, recenzije, analize i autore čiji su komentar i ličnost često podjednako važni kao naslov koji predstavljaju.
Gejming se zato više ne završava kada se igra ugasi. O njemu se razgovara, snimaju se analize, prate prenosi i grade zajednice. Upravo tim zanimljivim svetom video-igara baviće se i novi mts podkast – GAMECASTE, kroz razgovore o igrama, ljudima i tehnologijama koje oblikuju industriju.
Voditelj podkasta je Vojislav Perić, poznatiji kao SupremeNexus, jedno od najprepoznatljivijih imena domaće i regionalne gejming scene. Kroz dugogodišnji rad kao kreator sadržaja, strimer i autor brojnih gejming formata, izgradio je snažnu vezu sa publikom i postao važan deo gejming zajednice na Balkanu. Njegov rad obuhvata video igre, esport, tehnologiju, gaming događaje, najave, intervjue i sadržaj koji povezuje igrače, kreatore, industriju i publiku.
Ko sve danas radi u gejmingu i šta sledi?
Profesionalni igrači treniraju, analiziraju protivnike i nastupaju za organizovane timove. Oko njih rade treneri, menadžeri, komentatori i ljudi zaduženi za organizaciju i produkciju turnira.
Mnogo više poslova nalazi se u razvoju samih igara. Na jednom naslovu mogu da rade programeri, dizajneri, scenaristi, animatori, kompozitori i stručnjaci za zvuk.
Veštačka inteligencija već se koristi za testiranje i izradu pojedinih elemenata igara. Cloud gaming omogućava da se zahtevni naslovi pokreću na udaljenim serverima, dok virtuelna stvarnost menja način na koji igrač doživljava digitalni prostor.
Ove tehnologije ne vode ka samo jednom obliku gejminga. Naprotiv, omogućavaju da igre budu dostupne na većem broju uređaja i prilagođene različitim načinima učešća.
Zaključak
Gejming je prerastao okvire hobija jer više nije samo način da provedemo slobodno vreme. Postao je prostor u kojem igrači sarađuju, takmiče se, stvaraju sadržaj, grade karijere i pripadaju zajednicama.
Budućnost gejminga zato neće određivati samo snažnije konzole i računari, već načini na koje će veštačka inteligencija, cloud tehnologije i novi uređaji učiniti igre dostupnijim, interaktivnijim i još povezanijim sa ostatkom digitalnog sveta.
Autor teksta: Digi svet tim
