„Opet si za računarom?“, čuje se iz dnevne sobe. „Samo da završim!“, stiže odgovor iz dečje sobe. U međuvremenu, neko je zauzeo daljinski, neko razgovara telefonom, a neko pokušava da objasni zašto baš sada ne može da prekine ono što radi.
Četvoro ukućana, četiri različite potrebe. I svako ima dobar razlog zbog kojeg mu je važno baš ono što trenutno radi. U ovoj kući postoji i jedno nepisano pravilo. Svako sme da pita drugog zašto toliko vremena provodi pred ekranom, ali niko ne voli kada to pitanje dobije zauzvrat.
A šta bi se dogodilo kada bi svako dobio priliku da objasni šta zapravo radi i zašto mu je to važno? Od školskih obaveza i druženja sa prijateljima do omiljenih serija i razgovora sa porodicom, njihove priče pokazuju da različite generacije imaju više zajedničkog nego što misle.
Školarac: „Tata, nije više isto kao kad si ti išao u školu“
Tata stalno govori da su oni domaće zadatke radili uz knjige i enciklopedije. Verujem, ali ja za sutra moram da završim prezentaciju sa drugom koji živi na drugom kraju grada. Zajedno tražimo fotografije, gledamo objašnjenja i razmenjujemo materijal. Kad nešto ne razumemo, pronađemo snimak na internetu i pogledamo ga ponovo. On radi svoj deo kod kuće, ja svoj, a sve vreme smo u kontaktu.
Tata je juče ušao u sobu da proveri da li stvarno učim. Pokazao sam mu kako pravimo maketu Sunčevog sistema i na kraju je otišao po alat da nam pomogne. Sad i on koristi internet da pronađe kako bi planete mogle da se okreću. A meni je samo važno da mogu da završim zadatak, a da mi se veza ne prekida i da ne čekam da se nešto učita.
Roditelj: „Moju seriju niko ne prati, a svi znaju šta se dešava“
Ceo dan slušam šta kome treba. Gde je majica, šta imamo za ručak, ko treba da kupi nešto za školu. Zato mi uveče prija da uzmem daljinski, pronađem dobar film ili pustim novu epizodu serije. Volim da imam veliki izbor TV sadržaja. Nekad mi se gleda komedija, nekad drama, a vikendom obično zajedno biramo film. Mada, kod nas to zajedničko biranje ume da potraje duže nego sam film.
Muž redovno kaže da njega moja serija ne zanima. Onda sedne pored mene i posle deset minuta počne da postavlja pitanja. Ko je taj čovek, zašto je ona ljuta, šta se dogodilo u prethodnoj epizodi... Sutradan me već pita: „Je l' večeras ide ona naša serija?“. Moja je, izgleda, samo dok treba priznati ko je gleda. Važno mi je da uveče imam šta da izaberem, a još više da konačno mogu da pogledam celu epizodu bez prekidanja.
Gejmer: „Drug se odselio, a čujemo se češće nego ranije“
Nas nekoliko igramo zajedno još od škole. Jedan drug se nedavno preselio i sada se viđamo mnogo ređe, ali se zato skoro svako veče okupimo onlajn. Prvo se ispričamo, pa počnemo da igramo. Nekad se više smejemo nego što pratimo igru, ali kad partija postane ozbiljna, niko ne voli prekide.
Zato, posebno kada igram u cloudu, važno mi je da internet bude stabilan, da igra ne zastajkuje i da se jasno čujemo. Dovoljno je komplikovano što svaki od nas misli da zna najbolju taktiku, ne treba još i da nagađam šta je ko rekao. Mama misli da samo sedimo za računarima. A zapravo tako održavamo kontakt, dogovaramo viđanja i saznajemo šta se kome dešava. Čak se i baka uključila. Kad prođe pored moje sobe, obavezno pita da li je tu drug koji se odselio i kaže da ga pozdravim. On joj preko slušalica odgovori da uskoro dolazi na ručak. Ona mu svaki put kaže isto: „Ima i za tebe, samo dođi“.
Baka: „Rekli su da mi telefon treba zbog unuka, a sad se čude“
Kad su mi doneli novi mobilni telefon, rekli su da ćemo lakše da se čujemo. U početku sam ih stalno zvala da mi pokažu gde treba da pritisnem. Sad se sa sestrom redovno čujem preko video-poziva. Ona meni pokaže šta je kupila, ja njoj šta sam skuvala, pa se ispričamo kao da sedimo zajedno.
Imam i prijateljicu sa kojom razgovaram preko fiksnog telefona. Tako smo navikle i ne vidim zašto bismo to menjale. Čujemo se posle omiljene emisije i komentarišemo sve što se dogodilo. Unuci se smeju što koristim i fiksni i mobilni telefon. A onda mene pitaju da li sam čula neke porodične novosti. Najčešće jesam. I to pre njih.
Jedan paket za sve porodične priče - BOX
Kad saslušaš sve četiri priče, jasno je da niko od ukućana ne provodi vreme pred ekranom bez razloga. Svako ima svoje navike, obaveze i način na koji koristi tehnologiju, ali svima je važno da usluge funkcionišu kako treba.
Ipak, to ne znači da ti je za svakog člana porodice potrebno posebno rešenje. Kućni internet, televiziju i telefoniju možeš da objediniš uz mts BOX, a izbor paketa prilagodiš potrebama svoje porodice. BOX 3 obuhvata kućni internet, televiziju i fiksnu telefoniju, dok BOX 4 uključuje i mobilnu telefoniju. Sve usluge su objedinjene u jednom paketu, a svako ih koristi na svoj način.
A kad sve funkcioniše kako treba, o internetu, televiziji i telefonima najmanje ćeš razmišljati. Ostaje ti više vremena za ono zbog čega ih svakodnevno koristiš. I to je, na kraju, ono što zaista pravi razliku.
Autor teksta: Digi svet tim
