Navikli smo da veštačku inteligenciju pitamo da napiše mejl, prevede tekst, objasni komplikovan pojam ili predloži hotel. AI agent ide korak dalje: umesto da ti objasni kako nešto da uradiš, pokušava da zadatak uradi umesto tebe. Može da razloži cilj na više koraka, koristi različite digitalne alate, proverava rezultat i prilagođava sledeći potez. Upravo taj prelazak sa odgovaranja na delovanje postaje jedna od glavnih AI tema u 2026. godini.
- AI agent ne daje samo odgovor već može da izvrši niz koraka kako bi ostvario zadati cilj.
- Može da koristi pretragu, aplikacije, kalendar, mejl, poslovne sisteme i druge povezane alate.
- Više specijalizovanih AI agenata može da sarađuje na istom zadatku.
- Kupovina, putovanja i organizacija posla među oblastima su u kojima će se ova promena najlakše primetiti.
- Što agent dobija veća ovlašćenja, važniji postaju kontrola pristupa, privatnost i potvrda korisnika pre važnih odluka.
Šta je zapravo AI agent?
Najjednostavnija razlika između chatbota i AI agenta može da se objasni jednom rečenicom:
Chatbot ti kaže šta treba da uradiš. AI agent pokušava to da uradi za tebe.
Ako klasičnom AI asistentu kažeš: „Organizuj mi produženi vikend u Barseloni za 500 evra“, dobićeš predloge letova, hotela i aktivnosti.
Agentu bi isti zahtev mogao da bude cilj. On bi, u zavisnosti od servisa i dozvola koje ima, mogao da pretraži letove, uporedi smeštaj, proveri raspoloživost, napravi plan puta i pripremi rezervacije za tvoju potvrdu. Suština nove generacije AI sistema: korisnik sve manje upravlja svakim pojedinačnim korakom, a sve više definiše cilj i kontroliše rezultat.
Iza toga stoji nekoliko funkcionalnosti agenta: on mora da razume šta želiš, napravi plan, izabere odgovarajuće alate, izvrši akcije i proveri da li je dobio očekivani rezultat. Ako nešto ne uspe, trebalo bi da promeni pristup i pokuša ponovo.
To je mnogo veća promena nego što na prvi pogled izgleda.
Od „napiši mi mejl“ do „završi ovo do petka“
Danas AI-ju često dajemo pojedinačne zadatke:
„Sažmi ovaj dokument.“
„Napiši odgovor na mejl.“
„Pronađi mi hotel.“
„Napravi tabelu.“
Kod agenata se više zadataka spaja u jedan cilj.
Na primer: „Proveri prijave za događaj, izdvoji goste koji još nisu odgovorili, pripremi personalizovane podsetnike i napravi mi spisak onih kojima treba da se javim telefonom.“
Čovek ne mora unapred da definiše svaki klik. Agent dobija cilj i, u okviru dozvoljenih ovlašćenja, bira korake potrebne da ga ostvari.
Zbog toga se menja i naša uloga. Umesto da izvršavamo svaki korak, sve češće ćemo zadavati cilj, proveravati rezultat i odlučivati u trenucima kada je potrebna ljudska procena – to je značajan pomak jer sa izvršavanja prelazimo na nadgledanje i orkestraciju procesa.
Telefon bi mogao da postane mnogo više od zbirke aplikacija
Jedan od najboljih primera kako bi ova promena mogla da izgleda već postoji u svetu telekomunikacija.
Deutsche Telekom je svoj AI Phone povezao sa AI asistentom koji može da rezerviše restoran, pozove taksi, napravi unos u kalendaru, napiše mejl, pokrene poziv, prevede tekst sa fotografije ili sažme sadržaj. Ideja je da korisnik ne mora da otvara jednu aplikaciju za mapu, drugu za restoran, treću za kalendar i četvrtu za prevoz — cilj izgovara prirodnim jezikom, a AI povezuje potrebne funkcije.
To ne znači da će aplikacije nestati. Mnogo je realnije da ćemo dobiti novi nivo iznad njih.
Umesto:
otvori aplikaciju → pronađi opciju → unesi podatke → potvrdi → prebaci se u drugu aplikaciju,
interakcija bi sve češće mogla da izgleda ovako:
„Nađi italijanski restoran blizu hotela za četvoro večeras oko osam i dodaj rezervaciju u kalendar.“
Agent iza scene koristi potrebne servise, dok korisnik vidi rezultat i potvrđuje ono što je važno.
Kupovina bi mogla potpuno da promeni pravila
Jedna od oblasti u kojoj se očekuje posebno velika promena jeste onlinekupovina.
Danas postupak uglavnom izgleda ovako: ukucaš proizvod, otvoriš deset stranica, porediš modele, pročitaš recenzije, proveriš cenu i odlučiš gde ćeš kupiti.
Kod takozvane agentic commerce kupovine deo tog posla preuzima AI.
Mogao bi da dobije zahtev poput:
„Nađi mi laganu vodootpornu jaknu za putovanje u Norvešku, do 150 evra, sa dobrim ocenama i isporukom pre petka.“
Agent zatim može da pretražuje ponudu, poredi karakteristike, proverava cenu i dostupnost i sužava izbor. U sistemima kojima je omogućena transakcija mogao bi da pripremi ili izvrši i kupovinu, uz odgovarajuću potvrdu korisnika. Telefónica ovu promenu opisuje kao prelazak sa modela u kojem čovek sam pretražuje, poredi i kupuje na model u kojem deo kompletnog procesa delegira agentu.
To bi moglo da promeni i način na koji internet prodavnice funkcionišu. Informacije o ceni, zalihama, dostavi, dimenzijama i uslovima kupovine moraće da budu dovoljno dobro strukturirane da ih ne razume samo kupac — već i njegov AI agent.
Jedan AI možda neće raditi sve
Još zanimljiviji korak jesu multi-agent sistemi.
Umesto jednog ogromnog AI-ja koji pokušava da obavi sve, nekoliko specijalizovanih agenata može da podeli posao. Jedan prikuplja informacije, drugi ih analizira, treći proverava rezultat, a četvrti izvršava dozvoljenu akciju.
Takav princip već se ispituje u telekomunikacionim mrežama. Njegov posao je da problem u mreži bude rešen pre nego što korisnik primeti da problem postoji. To je dobar primer koliko je pojam AI agenta širi od digitalnog asistenta na telefonu.
Za korisnika je možda najzanimljivije upravo to što ovaj AI verovatno nikada neće videti.
Može li agent da pogreši?
Naravno. I upravo ovde počinje manje spektakularan, ali možda najvažniji deo priče.
Chatbot koji pogrešno odgovori može da ti da lošu informaciju.
Agent koji pogreši može da uradi nešto pogrešno.
Što mu damo više mogućnosti — pristup mejlu, dokumentima, kontaktima, kalendaru, poslovnim sistemima ili plaćanju — posledice greške postaju ozbiljnije.
Postoji i specifičan bezbednosni problem poznat kao prompt injection. Zlonamerno uputstvo može da bude sakriveno u sadržaju koji AI agent obrađuje, na primer dokumentu ili internet stranici, sa ciljem da ga navede da uradi nešto što korisnik nije tražio. Ova vrsta napada je novi rizik koji donosi agentic AI.
Zbog toga će jedno od ključnih pitanja biti: šta tačno naš agent sme da uradi bez pitanja?
AI agentu će trebati dozvole kao i čoveku
Deutsche Telekom predlaže zanimljiv način razmišljanja: u poslovnim sistemima AI agente treba posmatrati slično zaposlenima, uređajima ili servisima koji pristupaju mreži.
Svaki treba da ima sopstveni digitalni identitet i jasno definisana ovlašćenja — šta sme da pročita, šta sme da izmeni i kojim sistemima sme da pristupi. To se uklapa u Zero Trust princip prema kojem se pristup ne podrazumeva, već se proverava i ograničava prema potrebi.
Slična logika ima smisla i za običnog korisnika.
Ako AI-ju treba kalendar da bi zakazao sastanak, ne znači da mu je potreban pristup svim fotografijama. Ako treba da pronađe proizvod, ne mora automatski da ima mogućnost da ga kupi. Ako priprema mejl, korisnik može da zadrži pravo da ga pregleda pre slanja.
Human-in-the-loop: čovek ipak ostaje šef
Što je akcija važnija, to je važnije da čovek ostane u procesu. U AI svetu za to postoji izraz human-in-the-loop. Ideja je jednostavna: AI može samostalno da obavi veliki deo posla, ali se kod važnih odluka čovek vraća u proces.
Agent može da pronađe avionsku kartu — ti potvrđuješ kupovinu.
Može da pripremi odgovor klijentu — ti proveravaš pre slanja.
Može da detektuje bezbednosni incident — kod kritične odluke uključuje stručnjaka.
Ljudska kontrola je važan segment kod primene agenata, posebno u oblastima u kojima automatizovana odluka može imati ozbiljne posledice.
Kako bezbedno početi sa AI agentima?
Za početak nema potrebe da AI-ju predaš digitalne ključeve svog života.
Mnogo je pametnije krenuti od poslova kod kojih greška ne može da napravi veliku štetu: organizovanje dokumenata, istraživanje, sastavljanje plana, priprema izveštaja ili pronalaženje opcija za putovanje. To znači postepen pristup — prvo zadaci niskog rizika, pa tek nakon upoznavanja mogućnosti i ograničenja ozbiljniji procesi.
Pre povezivanja agenta sa drugim servisima proveri koje dozvole traži, kojim podacima pristupa i da li će tražiti potvrdu pre slanja poruke, kupovine ili druge važne akcije.
Jer kod AI agenata važi jednostavno pravilo: što više mogu da urade za tebe, to više moraš da znaš šta si im dozvolio.
Da li će AI agent postati naš digitalni alter ego?
Još smo daleko od digitalnog pomoćnika koji bez greške organizuje ceo naš život.
Ali smer razvoja je već vidljiv. Google je tokom I/O 2026 agentne funkcije postavio u centar novih AI proizvoda, uključujući modele koji mogu da koriste digitalne alate i izvršavaju zadatke u pregledaču, mobilnom i desktop okruženju. Telekomunikacioni operatori istovremeno razvijaju agente za telefone, korisničku podršku, poslovne procese, sajber bezbednost i upravljanje mrežama.
Zato sledeća velika promena u AI-ju možda neće biti to što će odgovori postati još pametniji.
Biće to trenutak kada umesto:
„Kako ovo da uradim?“
počnemo sve češće da kažemo:
„Uradi ovo za mene.“
A prava veština neće biti samo da AI-ju postavimo dobro pitanje, već da znamo šta mu možemo prepustiti, šta treba da proverimo i koje odluke ipak treba da zadržimo za sebe.
Autor teksta: Jelena Milutinović
