Ispod mora se danas proteže oko 1,8 miliona kilometara kablovske infrastrukture, što je dužina dovoljna da se Zemlja obmota čak 45 puta. Ova fascinantna mreža povezuje kontinente i prenosi najveći deo globalnog internet saobraćaja.
● Podvodni kablovi sadrže optička vlakna kroz koja se podaci prenose svetlosnim signalima.
● Specijalizovani brodovi polažu kablove po unapred određenim trasama, a u rizičnim područjima oni mogu biti ukopani u morsko dno.
● U svetu se godišnje beleži više od 150 do 200 kvarova podvodnih telekomunikacionih kablova.
● Kada jedna veza otkaže, internet saobraćaj može da se preusmeri drugim raspoloživim rutama.
Kojim putem podaci stižu do drugog kontinenta?
Kada u Srbiji otvoriš sajt čiji se server nalazi, recimo, u Severnoj Americi, podaci ne putuju jednom direktnom linijom od tvog uređaja do tog servera. Najpre ulaze u mrežu operatera, a zatim prolaze kroz kopnenu optičku infrastrukturu i mrežne čvorove koji biraju najpogodniju dostupnu rutu.
Ako put vodi preko okeana, podaci stižu do obalne kablovske stanice – mesta na kojem se kopnena mreža povezuje sa podvodnim optičkim kablom. Njime prelaze hiljade kilometara ispod mora, a zatim na drugom kontinentu ponovo ulaze u kopnenu mrežu i nastavljaju do servera na kojem se nalazi traženi sadržaj.
Zanimljivo je da odgovor servera ne mora da se vrati potpuno istim putem. Internet čini veliki broj međusobno povezanih mreža, pa se ruta može menjati u zavisnosti od dostupnih veza, opterećenja i eventualnih prekida na pojedinim pravcima.
Šta se zapravo nalazi unutar podvodnog kabla?
Srce podvodnog kabla čine veoma tanka optička vlakna. Kroz njih informacije putuju u obliku svetlosnih signala, po istom osnovnom principu koji se koristi i kod optičkog interneta na kopnu.
Oko vlakana se nalaze slojevi izolacije i zaštite od vode, pritiska i mehaničkih oštećenja. Kablovi koji prolaze plićim vodama mogu imati dodatno ojačanje, jer su tamo izloženiji sidrima, ribarskoj opremi i drugim spoljnim uticajima.
Na dugim prekookeanskim trasama deo sistema čine i repetitori. Njihov zadatak je da duž puta pojačavaju optički signal, a električnu energiju dobijaju kroz provodnik ugrađen u sam kabl.
Zbog toga ono što na mapi izgleda kao jedna linija između dva kontinenta zapravo predstavlja složen telekomunikacioni sistem sa optičkim vlaknima, napajanjem, repetitorima i opremom na oba kraja veze.
Kako se hiljade kilometara kabla polažu na morsko dno?
Pre nego što prvi metar kabla završi u vodi, planira se njegova trasa. Istražuju se dubina, reljef morskog dna i područja u kojima bi sidrenje brodova, ribolov ili prirodni uslovi mogli da povećaju rizik od oštećenja.
Zatim na scenu stupaju specijalizovani brodovi. U njihovim velikim rezervoarima nalazi se namotan kabl, dok posebna oprema kontroliše brzinu njegovog odmotavanja u skladu sa kretanjem broda.
Na velikim dubinama kabl se uglavnom polaže direktno na morsko dno. Bliže obali i na mestima sa većim rizikom može da bude ukopan ispod njegove površine, čime dobija dodatnu zaštitu od aktivnosti brodova i ribarske opreme.
Jednom položena trasa može da povezuje kontinente hiljadama kilometara bez prekida. Zato izgradnja novog sistema zahteva kombinaciju pomorskog inženjerstva, telekomunikacija i detaljnog planiranja rute.
Kako se popravlja kabl kada dođe do oštećenja?
Kvar na nekoliko hiljada metara dubine zahteva sasvim drugačiju intervenciju od popravke optičkog kabla na ulici. Nakon što se utvrdi približna lokacija problema, specijalizovani brod odlazi na mesto kvara i započinje izvlačenje oštećenog dela.
Za rad pod vodom koriste se posebna oprema i podvodna vozila, dok se kabl nakon izvlačenja obrađuje na brodu. Oštećeni segment se uklanja, ugrađuje se odgovarajući novi deo, a spoj se testira pre vraćanja kabla u more.
Takve intervencije zapravo nisu retkost. Na globalnom nivou godišnje se registruje približno 150 do 200 kvarova, a oko 70 do 80% nastaje zbog slučajnih ljudskih aktivnosti, prvenstveno ribolova i brodskih sidara.
Prirodni događaji poput podvodnih klizišta, jakih morskih struja i oluja takođe mogu da oštete infrastrukturu, dok manji deo kvarova nastaje zbog problema sa samom opremom.
Može li prekid jednog kabla da poremeti internet?
Jedan oštećeni kabl obično neće ostaviti čitav kontinent bez interneta. Globalna infrastruktura ima više veza između velikih mrežnih čvorišta, pa se saobraćaj nakon kvara može preusmeriti drugim raspoloživim putem.
Posledice ipak zavise od toga koliko alternativnih ruta određena zemlja ili region imaju. Mesta koja se oslanjaju na mali broj međunarodnih veza mogu znatno jače da osete prekid kroz sporiji pristup servisima, veće kašnjenje ili privremene probleme sa konekcijom.
Sjajan primer je Tonga 2022. Erupcija vulkana i cunami prekinuli su jedini međunarodni podvodni kabl zemlje i Tonga je praktično ostala digitalno odsečena od sveta. National Oceanography Centre upravo taj događaj navodi kao primer koliko su zemlje sa malim brojem kablovskih veza ranjive.
Zbog toga se otpornost mreže ne zasniva samo na čvrstini svakog pojedinačnog kabla. Važnu ulogu imaju broj alternativnih trasa, različite tačke izlaska kablova na kopno i mogućnost brzog preusmeravanja podataka.
Zaključak
Wi-Fi, mobilne mreže i sateliti lako stvaraju utisak da je savremeni internet gotovo potpuno bežičan. Njegova globalna povezanost, međutim, u velikoj meri zavisi od fizičke infrastrukture skrivene kilometrima ispod površine mora.
Sledeći put kada za nekoliko sekundi otvoriš sadržaj sa servera na drugom kraju planete, deo njegovog puta vrlo verovatno će proći kroz optičko vlakno položeno na dnu okeana – jednu od najvažnijih, a najmanje vidljivih karika globalnog interneta.
Autor teksta: Digi svet tim
